Zelena humka

Magla…

U daljini  vlada jeza…

Zvuk je  strašan.

Zatvorenik sam

mistične šume.

Nepomično stojim,

kolena klecaju.

Ne smem dalje.

Bojim  se šuma.

Postajem avet,

jer tebe nema.

Moje te oči

traže pod  plavim nebom.

Počinjem da pričam

sama sa sobom.

Nesreću  sam prizvala.

Željna sam lepote 

četinarskih pejzaža,

cveća i cvrkuta ptica,

šuštanja vetra…

Foto: Pixabay