Magla…
U daljini vlada jeza…
Zvuk je strašan.
Zatvorenik sam
mistične šume.
Nepomično stojim,
kolena klecaju.
Ne smem dalje.
Bojim se šuma.
Postajem avet,
jer tebe nema.
Moje te oči
traže pod plavim nebom.
Počinjem da pričam
sama sa sobom.
Nesreću sam prizvala.
Željna sam lepote
četinarskih pejzaža,
cveća i cvrkuta ptica,
šuštanja vetra…
Foto: Pixabay
