O nesigurnostima i supermoćima

Prikaz stripa Sisi Bel Superuvce (Beograd: Čarobna knjiga i Sajberuvce, 2016)

„Superheroji možda jesu sjajni, ali su takođe drugačiji. A biti drugačiji mnogo liči na usamljenost“,[1] kaže Sisi Bel, američka ilustratorka i autorka nagrađivanog[2] stripa Superuvce (El Deafo), koji su 2016. godine objavili Čarobna knjiga i Sajberuvce u prevodu Zvezdane Šelmić. Ovaj autobiografski strip je nastao iz autorkine želje da kroz simpatične i upečatljive epizode iz detinjstva ispriča kako se suočila s iznenadnim gubitkom sluha u četvrtoj godini, te kako je vremenom prihvatila svoju različitost i pretvorila je u supermoć.[3] 

Superuvce je veseo i dirljiv strip o četvorogodišnjoj devojčici Ceci čiji je sluh trajno oštećen usled kraće bolesti. Priča prati razvoj Cecinih misli i osećanja tokom šest godina – od njene četvrte do desete godine. Vodi nas kroz niz događaja koje proživljava sa svojom porodicom, prijateljima, simpatijom, nastavnicima i, naravno, foničnim uhom, glomaznom spravom koja joj omogućava da čuje, ali je čini i jako nesigurnom. Saznajemo kako joj je bilo teško kada je krenula u školu s decom koja nemaju problema sa sluhom, koliko se stidela slušnog aparata i kako je nailazila na nerazumevanje među prijateljima i nastavnicima. Ceca prolazi kroz mnoge neprijatne situacije zbog dece i odraslih koji ne znaju kako da se ponašaju u njenom društvu, što joj znatno otežava da stekne prijatelje i čini je usamljenom. Zbog toga se zatvara u sebe i stvara imaginarni svet u kojem je superheroina. Ime joj je Superuvce, a fonično uho je njeno oružje! Taj svet postaje njena dobro čuvana tajna i pomaže joj da se suoči s poteškoćama u svakodnevnom životu. Svaki put kada se uplaši ili doživi neku neprijatnost, Ceca se podseti da je Superuvce, hrabra superheroina koja uvek kaže i pokaže šta joj smeta. Njene supermoći, međutim, često ostaju samo u njenoj mašti, pa tako dugo trpi odnose u kojima pati ili se suzdržava da kaže šta misli dok emocije ne provale iz nje. Polaskom u pripremni razred, Ceca shvata da uz pomoć foničnog uha može čuti učiteljicu gde god da je – u zbornici, u hodniku, pa čak i u toaletu! Ova supermoć se, međutim, bitno razlikuje od ostalih, jer Ceca odlučuje da je podeli sa simpatijom, nakon čega počinje da prihvata svoju različitost. Ubrzo, ona postaje uho odeljenja i stiče mnoge nove prijatelje, što je čini pravom superheroinom svoje priče.

Sisi Bel je u intervjuu za The Guardian (2015) objasnila zašto je odlučila da svoju priču iz detinjstva predstavi baš u formi stripa. Oblačići s tekstom su joj omogućili da prikaže čitaocima šta glavna junakinja čuje, a šta ne (kada ne čuje, oblačići su prazni). Poigravajući se zvukom (ili pak njegovim odsustvom) kroz sliku, autorka nam dodatno približava Cecinu percepciju sveta i pomaže nam da je bolje razumemo. Osim toga, ilustracije su joj pružile priliku da prikaže sebe i druge kao zečeve, životinje poznate po sjajnom sluhu, kreirajući tako metaforu koja dočarava koliko se osećala drugačijom. „Kao jedino gluvo dete u mojoj školi, osećala sam se kao jedan zec čije velike uši nisu radile.“[4]Dodatno, ilustracija slušalica koje idu u njene zečje uši na vrhu glave, gde su znatno vidljivije nego što su u stvarnosti, dočarava koliko se osećala nesigurnom.

Iako je u centru radnje devojčica s oštećenjem sluha, Superuvce nije priča o invaliditetu, a i sama autorka je u pogovoru knjige naglasila da svoju gluvoću ne posmatra na taj način.[5] Cecina priča je priča o odrastanju i prihvatanju sebe, te priča o svima onima koji su se nekada osećali kao da štrče iz društva i doživljavali to kao svoj nedostatak. Pored toga, ona nam je i podsetnik da smo nekada, zbog nerazumevanja tuđih osećanja ili prevelike fokusiranosti na sebe, gluvi za druge i da ih svojim postupcima, iako su često iz najbolje namere, povređujemo.


[1] Rabbit & Robot: The Sleepover, 2012. Preuzeto sa: https://www.kirkusreviews.com/book-reviews/cece-bell/el-deafo/.

[2] Videti nagrade ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/El_Deafo.

[3] Sisi Bel, „Autorkina napomena“, u Superuvce (Beograd: Čarobna knjiga i Sajberuvce), str. 242.

[4] https://www.theguardian.com/childrens-books-site/2015/apr/27/cece-bell-el-deafo-newbery-medal-deafness-childrens-books

[5] Sisi Bel, „Autorkina napomena“, u Superuvce (Beograd: Čarobna knjiga i Sajberuvce), str. 242.

SKM_C224e-k21032716090_0002

Image 3 of 3