Kako su društvene mreže stvorile svet straha i nasilja?

Prikupljanje podataka korisnika društvenih mreža

Godinu iza nas obeležila je pandemija Covid 19. Naglasila je značaj digitalnih tehnologija, interneta i društvenih mreža, ali u isto vreme i pokrenula rasprave i prvi put otvorila prostor velikom broju ljudi da dođu do činjenica i argumenata o negativnim posledicama korišćenja podataka prikupljenih sa društvenih mreža.

Dokumentarni film The Social Dilemma Jeffa Orlowskog svim korisnicima platforme Netflix od kraja januara 2020. godine na jednostavan, pristupačan način daje da vide šta je problem s društvenim mrežama. Film govori o grupi ljudi koji su se izvukli „iz kandži“ poslodavaca Googlea, Instagrama, Facebooka, Twittera. Iako su gradili te komapnije, oni danas na njih gledaju kao na pretnju za čitavo društvo. Detaljno se objašnjava kako se veliki broj korisnika društvenih mreža “upecao” na to da imaju na raspolaganju besplatnu tehnologiju iako im se u zamenu za to nude reklame različitih proizvođača. Odnedavno je postalo jasno da ljudi na društvenim mrežama nisu samo korisnici, već su i roba: oni daju ogromnu količinu podataka koju internet kompanije analiziraju da bi predvidele njihovo ponašanje. Dakle, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža ne prodaju oglasni prostor na mrežama drugim kompanijama, već prodaju podatke o svakom svom korisniku. Na osnovu tih podataka se kreira personalizovana reklamna kampanja za svakog od njih i na taj način povećava prodaja.

Film naglašava da društvene mreže ne ukidaju samo privatnost. One negativno utiču i na mentalno zdravlje jer stvaraju zavisnost. U filmu to vidimo u drugoj narativnoj liniji: preko fikcije i igrane forme tu se izlazi iz dokumentarnog žanra. Slikovito, naročito privlačno za mlađu publiku, prikazuje se kako društvene mreže utiču na ponašanje, identitet, samopouzdanje i emocije korisnika, a da oni toga nisu ni svesni. Pored toga, objašnjava se i način prikupljanja podataka o korisnicima društvenih mreža i kako se ti podaci skladište i koriste. Posebnim algoritmima svaki klik korisnika se prati i beleži. Nijednoj kompaniji nisu korisni goli podaci. Važniji su modeli koji predviđaju postupke u vezi sa prodajom određenih proizvoda. Sagovornici u filmu objašnjavaju da živimo u svetu nadzornog kapitalizma i da smo na početku totalne kontrole. Ali, oni takođe objašnjavaju da se na taj način ne prodaju samo proizvodi, već i ideje, odnosno da se model već uveliko koristi i za dobijanje političkih borbi, kao što su to bili Bregzit ili Trampova kampanja. Kada sagovornike pitaju šta je u tome problem, oni za trenutak zaćute: teško je reći šta je problem na jednostavan način. Na jednom mestu se navodi da je problem to što je novi digitalni svet u isto vreme i utopija i distopija, što je on stvoren iz najboljih namera, i što je istovremeno zavodljiv i opasan.

Još jedan film obrađuje istu temu: The Great Hack komplementaran je filmu The Social Dilemma. Ako ste pogledali The Social Dilemma, Netflix će vam ponuditi The Great Hack na osnovu istih algoritama kojima se predviđaju ukusi, želje i potrebe korisnika društvenih mreža. Iako ulaže novac u proizvodnju filmova koji argumentovano i direktno kritikuju takvu manipulaciju korisnicima, sam Netflix radi isto i svrstava se upravo u grupu onih licemernih kompanija koje u svojim filmovima krivi za situaciju u kojoj smo danas.

The Great Hack detaljno objašnjava kako je raskrinkana i ugašena firma Cambridge Analitica (CA). Ta firma je svojom analizom podataka direktno doprinela pobedi Trampa na izborima u SAD, kao i pobornika Bregzita. U filmu govore novinari Guardiana i Observera, te nekadašnji zaposleni u CA i univerzitetski profesori. Prateći digitalne tragove (društvene mreže, platne kartice, lokacije na mobilnim telefonima i aplikacije), CA je prikupila preko 5.000 podataka za svakog glasača u Americi. Potom je razvila algoritam na osnovu koga su izdvojeni neopredeljeni glasači. Njih je nazvala persuadables (oni na čije je opredeljenje moguće uticati: prijemčivi).Prijemčivi su bombardovani sadržajima, uključujući i lažne vesti iza kojih su stajali ruski obaveštajci. Na kraju, targetirani ljudi su na svet gledali onako kako su to želeli CA, odnosno Republikanska stranka na čelu sa Trampom. Istraživački novinari, bivši zaposleni i univerzitetski profesori pokrenuli su pred sudom da nekoliko važnih procesa protiv CA. Kompanija je propala. Međutim, Facebook nije snosio posledice. Njegov osnivač Mark Zuckerberg na saslušanju je izjavio da je njegov glavni prioritet bila misija povezivanja ljudi, njihovo zbližavanje i stvaranje zajednice.

Možda je tako zaista i bilo na početku, ali danas izgleda apsolutno neuverljivo da prvi čovek Facebooka, pa i Netflixa i mnogih drugih kompanija ne znaju šta rade. Jasno je da oni samo izbegavaju odgovornost. Oba filma na sličan način zaključuju da je nekontrolisano korišćenje modela predviđanja ponašanja pojedinaca i stvaranje personalizovanih sadržaja na osnovu tih modela, često u vidu lažnih vesti, učinilo svet globalnim selom straha i nasilja te da štete od ove manipulacije nisu pitanje lošeg ili sebičnog rada političkih partija, već ugrožavanja ljudskih prava i osnovnih načela demokratije.