Društvene mreže imaju potencijal u obrazovanju i širenju vidika

Intervju sa Marijom Jovičić, autorkom Instagram profila Umetnost kaže može (@umetnostkaze)

Marija Jovičić, istoričarka umetnosti, autorka je Instagram profila umetnost kaže može (@umetnostkaze), putem kog uspeva da edukativno, ali zabavno spoji poznata istorijska umetnička dela i dela savremene masovne kulture. Sa njom smo razgovarali o tome kako posmatra uspeh svog profila, kakve su reakcije publike na njegov sadržaj, kako izgleda kritički posmatrati stvaralaštvo sadašnjeg doba, ali i kako je savremenim sredstvima moguće približiti istorijsko-umetničke teme novim generacijama.

  • Ćao, Marija! Hvala što si pristala na intervju za našu platformu. Za početak, kako si došla na ideju da napraviš profil @umetnostkaze?


Hvala vama što ste me pozvali i prepoznali moj rad kao relevantan!
Ideja za profil @umetnostkaze došla je spontano – popularizacijom mim (eng. meme) kulture videla sam način da umetnost približim na zanimljiv i neobavezan način i to na platformi koju pretežno koriste mladi. Kao neko ko je tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja vrlo malo učio likovnu kulturu, a znajući da se ona u većini škola shvata olako, želela sam da svoje znanje istoričara umetnosti upotrebim za nešto konstruktivno i korisno.

  • Danas veliki broj ljudi otvara profile na društvenim mrežama kako bi ispričalo neku svoju priču ili predstavilo svoj rad. Kako su izgledali počeci profila @umetnostkaze? Da li si imala posebna očekivanja, nailazila na neke prepreke itd?


Nikada nisam imala nikakva očekivanja. Puštam da se ideja samostalno razvija, jer sadržaj treba dozirati – ne treba preterivati jer to može da stvori otklon kod pratilaca. Počeci su bili spontani, želela sam da svoje ideje ostavim zabeležene negde i otvorila profil, a ubrzo je mnogo ljudi te ideje prepoznalo kao interesantne i vredne deljenja sa ostalima.

  • Kakve su reakcije publike koja prati ovaj profil? Čini se da se njen broj konstantno uvećava…

Publika se uvećava iz dana u dan. Nekada stagnira, nekada raste, zavisi od moje aktivnosti na profilu. Svi zaista reaguju sjajno, što mi je neizmerno drago budući da živimo u vremenu kada je internet mesto gde su osude dominantna pojava.

  • Kako teče proces osmišljavanja jedne objave? Da li  imaš slike „u šteku” za koje čekaš da ti naiđu pravi stihovi, sve uklapaš spontano ili nešto treće?

Često mi se desi da imam vizuelne predloške u šteku, a da danima, čak i mesecima, ne mogu da nađem odgovarajući muzički dodatak. Kada klikne (a obično to bude spontano) – imam gotovu objavu. Slika i tekst moraju da podupiru jedno drugo i to je jedan od glavnih kriterijuma koji mora da bude ispunjen. Taj kriterijum često kočnica.

  • Nekad se čini da je sve što se stvara u ovom periodu interneta suviše „instant”, a da li zapravo i nova umetnost može biti predmet dubokih razmišljanja? Kakve nam poruke šalju savremenici i savremenice svojim stvaralaštvom?

Nova umetnost i novi mediji svakako mogu biti predmet razmišljanja i inspiracije. Savremenici često nisu dovoljno cenjeni upravo zato što javnost ima sliku o umetnosti kao nečemu što nužno nastaje i živi u prošlosti. Tome se treba boriti modernijim muzejskim praksama, a ja se trudim da se protiv toga borim na svoj, nekonvencionalniji način.

  • Na profilu @umetnostkaze možemo pronaći analize upravo nekih dela iz savremene masovne kulture, npr. muzičkih spotova. Šta misliš, da li publika ima svest o njihovom značaju? Kakvu istoriju umetnosti svi zajedno pišemo nekim budućim generacijama?

Današnje vreme je idealnije nego ikada da se amblemi klasične umetnosti upotrebe u novom, modernom ruhu. Publika često nema svest o onome što vidi, upravo zato što umetnost ne ume da tumači. To naravno nije krivica pojedinca, nego često nedovoljno prepoznatog značaja likovne kulture u osnovnim i srednjim školama. Ponekad se dešava da upravo prilikom analiza muzičkih spotova dobijam negativne komentare od ljudi koji imaju izmišljeni sistem u kome određeni ljudi smeju, a određeni ne smeju da konzumiraju i tumače umetnost.

  • Sudeći po reakcijama publike, izgleda da si osmislila dobar koncept kojim približavaš istoriju umetnosti novim generacijama, u skladu sa tokom savremenog života. Da li misliš da bi, u okviru obrazovnog sistema, ovakav pristup opštoj kulturi mogao da zainteresuje „neke nove klince” i podstakne ih da se dublje bave umetnošću i lakše uče o njoj?

Mnogo mi poruka stiže (nije da se hvalim, ali malo se i hvalim) baš od srednjoškolaca, onih koji trenutno uče likovno i od onih koji se pripremaju za fakultete gde je istorija umetnosti neophodna. To su poruke podrške i zahvalnosti koje su mi neizmerno drage baš zato što, iako se to meni ne čini tako, ipak radim nešto lepo i nekom pomažem da na jedan zanimljiviji način nauči sve ono što je preskočio tokom školovanja. Tu su i poruke onih malo starijih kojima prija osveženje i podsećanje na staro gradivo.

  • Koje profile na društvenim mrežama ti voliš da pratiš i zašto?

Volim profile koji su nekonvencionalni i zanimljivi. Volim kada je sadržaj interesantan, a istovremeno edukativan – bilo da je to set storija o presađivanju cveća, interesantni recepti ili priča koja je lepo ispričana. U vremenu u kom smo prvenstveno okrenuti ka mobilnim telefonima, trudim se da mi vreme provedeno na društvenim mrežama ne bude potpuno uzaludno, nego da nešto odatle i naučim.

  • Da li bi nešto poručila mladima koji prate YMH platformu?

Pre svega da svakim danom razvijaju kritičko mišljenje – da usvajaju nova znanja, ali i da ništa ne shvataju olako, jer se vremena menjaju, a sa njima i pristup mnogim stvarima. Takođe, da moderne tehnologije i sve prednosti koje društvene mreže pružaju iskoriste u svrhu širenja vidika, jer smatram da, iako ih mnoge starije generacije smatraju štetnim, društvene mreže i te kako imaju potencijal i u obrazovanju i u širenju vidika, samo ih treba pravilno upotrebljavati.

@umetnostkaze

20190808_103328_0000

Image 2 of 5