Apatija posmatrača na Adi Ciganliji

Takozvani efekat apatije posmatrača događa se kada imamo veliki broj svedoka nesreće, zločina ili neke druge hitne situacije. Nedostatak inicijalne reakcije vodi ka pogrešnoj interpretaciji da situacija i nije tako ozbiljna.

Nedavni događaj na Adi Ciganliji višestruko je uznemirio javnost. Na snimku događaja gledamo čoveka kako preti, a zatim napada i šutira ženu u glavu.

Scena je očekivano izazvala burne komentare. U njima se oštro osuđuje izostanak reakcije većine prisutnih na Adi. Brzo se stiglo do osude „našeg mentaliteta“.

Stvar je, međutim, u tome da se ponašanje ljudi na Adi može objasniti psihološkom pojavom koja ne podrazumeva markiranje mentaliteta.

U kriznim situacijama svedoci imaju tendenciju da ni ne pokušaju da pomognu osobi u nevolji.

Takozvani efekat apatije posmatrača događa se kada imamo veliki broj svedoka nesreće, zločina ili neke druge hitne situacije. Nedostatak inicijalne reakcije vodi ka pogrešnoj interpretaciji da situacija i nije tako ozbiljna.

Što je više prisutnih, to je manja verovatnoća da će iko pokušati da pomogne žrtvi, jer se osećaj odgovornosti deli među prisutnima. A to onda vodi ka pogrešnoj proceni.

Istraživanja o pojavi

Ovu psihološku pojavu ustanovili su psiholozi Džon Darli i Bib Latanej, posle dugogodišnjih socijalnih eksperimenata.

Događaj koji je bio povod za njihovo istraživanja desio se u Njujorku 1964. godine na očigled trideset sedam stanara koji su svedočili ubistvu dvadesetosmogodišnje žene Kiti Đenovez.

Juna 2021. godine na društvenim mrežama dobili smo snimak nasilničkog ponašanja muškarca prema ženi na Adi Ciganliji. Na kupalištu punom ljudi, pored žene koja je snimala, samo je jedan čovek krenuo da zaštiti napadnutu ženu.

Različite društvene okolnosti i podneblja u kojim su se odigrali događaji iz 1964. i 2021. pokazuju da ova psihološka pojava ne može da se svede na jedan narod ili na jedno vreme.

Društvo i ljudi se s vremenom menjaju, ali apatija svedoka je potvrđena u više istraživanja urađenih u periodu od 1960. do 2010. godine.

Možete misliti da vi ne biste podlegli uticaju okoline i da biste postupili drugačije od njujorških stanara ili kupača na Adi. Međutim, psiholozi Bib Latane i Džon Darli zaključuju da to nije verovatno: svedoci u kriznim situacijama podležu uticaju faktora trenutne situacije, dok lični karakter i prethodna iskustva ne određuju u velikoj meri našu reakciju.

Kako postupiti u situaciji?

Savet psihologa u slučaju da se nađete u situaciji da je vama potrebna pomoć je da je zatražite od određene osobe, recimo: „Hej, ti, u crvenoj majci!“ Na taj način će osoba shvatiti da je na njoj odgovornost da pomogne, a da se ne deli među mnogim prolaznicima.

Pandemija je učinila da se osećamo još izolovanije i da manje saosećamosa drugima. Ako se desi da se zateknete u situaciji u kojoj je nekome potrebna vaša pomoć ili zaštita, setite se pojave apatije posmatrača, shvatite šta da se dešava među svedocima, i pomozite žrtvi.

Izvori i dodatni sadržaji: